Porez za frilensere u Srbiji: jednostavno objašnjeno

Kada polaznici dobiju prvu uplatu sa Upwork-a, radost obično traje oko pet minuta. Onda stigne pitanje: „A šta sad sa porezom?“ Mnogi zbog toga i odlažu početak, jer im deluje kao da je za freelance potreban knjigovođa, firma i gomila papira. Dobra vest je da to nije tako, bar ne na početku.

U ovom tekstu objašnjavam, bez pravničkog jezika, kako frilenseri u Srbiji prijavljuju prihod, koja su dva modela oporezivanja, kada se šta plaća i kada ima smisla otvoriti preduzetničku radnju. Jedna napomena pre nego što krenemo: nisam knjigovođa, a pravila i iznosi se povremeno menjaju. Zato tekst koristi kao mapu, a tačne iznose za svoj slučaj uvek proveri na zvaničnom portalu ili kod knjigovođe.

‍

Ko je frilenser u očima države

Ako primaš novac iz inostranstva za svoj rad, a nemaš registrovanu firmu ni radnju, za državu si fizičko lice koje ostvaruje prihod. To je situacija u kojoj je većina početnika: radiš preko Upwork-a ili Fiverr-a, ili direktno za stranog klijenta, i novac stiže na tvoj račun. U tom slučaju porez niko ne obračunava umesto tebe, nego ga prijavljuješ sam, kroz takozvano samooporezivanje.

Za to postoji poseban portal Poreske uprave za frilensere. Na njemu se prijavljuješ, unosiš koliko si zaradio i sistem ti izračuna koliko treba da platiš. Ne moraš da ideš na šalter, sve se radi elektronski.

‍

Kada se prijavljuje i plaća

Prihod se ne prijavljuje posle svake uplate, nego jednom u tri meseca, za ceo kvartal. Rok je do 30. u mesecu posle isteka kvartala. To znači da prihod iz januara, februara i marta prijavljuješ do 30. aprila, za april, maj i jun do 30. jula, za jul, avgust i septembar do 30. oktobra, a za poslednji kvartal do 30. januara naredne godine. Porez i doprinose plaćaš u istom roku.

Najbolja navika koju možeš da stekneš od prvog dana je da vodiš jednostavnu evidenciju: datum uplate, iznos i od koga je stigla. Tako ti prijava na kraju kvartala oduzima deset minuta, a ne celo popodne traženja izvoda.

‍

Dva modela oporezivanja: A i B

Kada prijavljuješ prihod, biraš jedan od dva modela, i taj izbor možeš da napraviš za svaki kvartal posebno. Razlika je u tome koliki deo prihoda se ne oporezuje i koja stopa se primenjuje na ostatak.

Kod modela A od prihoda se odbija fiksan iznos takozvanih normiranih troškova, koji prema dostupnim podacima za 2026. godinu iznosi 110.647 dinara po kvartalu. Na ono što ostane plaća se porez po stopi od 20%. Ako u kvartalu zaradiš manje od tog iznosa, poreza nema. Zbog toga je model A obično bolji za manje i povremene prihode, što je tipično za početak.

Kod modela B fiksni odbitak je manji, oko 66.733 dinara po kvartalu, ali se uz njega odbija i 34% ostvarenog prihoda, a porez je 10%. Kako prihod raste, procentualni odbitak i niža stopa počinju da prave veliku razliku, pa je model B za veće i redovne prihode najčešće povoljniji.

Na primeru jednog vodiča za 2026, za kvartalni prihod od 200.000 dinara porez je po modelu A oko 17.900 dinara, a po modelu B oko 6.500 dinara, uz doprinose koji se plaćaju u oba slučaja. Ovi brojevi su ilustracija, a ne tvoja računica. Portal ti pre slanja prijave pokaže obračun, pa uvek uporedi oba modela.

‍

Doprinosi: penziono i zdravstveno

Pored poreza, frilenseri plaćaju i doprinose. Doprinos za penziono i invalidsko osiguranje iznosi 24%, a za zdravstveno 10,3%. Zdravstveni doprinos ne plaćaš ponovo ako si već osiguran po drugom osnovu, na primer preko stalnog posla. Doprinosi imaju i propisanu minimalnu osnovicu, pa i kada poreza nema, doprinosi mogu da postoje. Ovo je deo koji najviše zbunjuje početnike, zato ga obavezno pogledaj u obračunu na portalu.

Gledano sa vedrije strane, doprinosi znače da ti teče staž i da imaš zdravstveno osiguranje, što je važno ako freelance postaje tvoj glavni posao.

‍

Kako novac stiže do tebe

Novac sa platformi najčešće podižeš preko Payoneer-a ili bankovnim transferom na devizni račun, a način biraš u podešavanjima naloga. Pre izbora uporedi provizije i kurs konverzije, jer se na većim iznosima razlika itekako oseti. Kako sve to utiče na iznos koji ti zaista ostane, pokazao sam na primeru u tekstu Koliko se zarađuje na Upwork-u.

‍

Kada otvoriti preduzetničku radnju

Na početku ti firma nije potrebna. Samooporezivanje kao fizičko lice je zamišljeno upravo za ljude koji tek kreću ili rade povremeno. Kada prihodi porastu i postanu stabilni, radnja, najčešće paušalna, može da postane isplativija i da ti olakša saradnju sa klijentima koji traže fakturu.

Tačan trenutak zavisi od visine prihoda, broja klijenata i toga kako radiš, i tu odluku nemoj da donosiš bez razgovora sa knjigovođom. Ono što je važno da znaš od početka: legalno možeš da radiš i bez firme, samo prihod moraš da prijaviš.

‍

Najčešće greške frilensera sa porezom

Najveća greška je prosto ne prijaviti prihod i nadati se da niko neće primetiti. Poreska uprava ima podatke o uplatama iz inostranstva i poslednjih godina pojačano prati frilensere, a kazne i kamate za neprijavljen prihod mogu da budu mnogo veće od samog poreza. Druga česta greška je propuštanje roka, pa se kvartali nagomilaju. Treća je trošenje celog iznosa čim stigne, bez odvajanja dela za porez i doprinose.

Jednostavno pravilo koje predlažem svim polaznicima: od svake uplate odmah odvoji deo na poseban račun za porez. Kada dođe kraj kvartala, novac je već tu.

‍

Fokusiraj se na posao, porez je rešiv

Porez ne treba da bude razlog da ne kreneš. Kada jednom prođeš kroz prvu prijavu, shvatiš da je to rutina od nekoliko minuta jednom u tri meseca. Mnogo je važnije da dođeš do prvih klijenata, a u tome mogu da ti pomognem. Pročitaj vodič Kako postati freelancer u Srbiji, preuzmi besplatan e-book „I ja mogu biti frilenser“ ili zakaži besplatan poziv.

‍

Česta pitanja

Da li frilenser u Srbiji mora da plaća porez?

Mora. Prihod iz inostranstva prijavljuješ kvartalno preko portala Poreske uprave za frilensere i plaćaš porez i doprinose.

Do kada se prijavljuje prihod?

Do 30. u mesecu posle isteka kvartala: 30. aprila, 30. jula, 30. oktobra i 30. januara naredne godine.

Koji model je bolji, A ili B?

Za manje prihode obično model A, za veće i redovne obično model B. Portal pokaže obračun za oba, pa uporedi pre slanja prijave.

Da li mi treba knjigovođa?

Za samooporezivanje kao fizičko lice ne mora, jer se sve radi preko portala. Kada razmišljaš o otvaranju radnje, razgovor sa knjigovođom je obavezan.