Koliko se zarađuje na Upwork-u: realna slika za Srbiju

„Dobro, a koliko se zapravo zarađuje?“ To je pitanje koje mi ljudi postave odmah posle „kako da počnem“, a ponekad i pre njega. Razumem zašto. Pre nego što uložiš mesece u učenje i slanje ponuda, želiš da znaš da li se to uopšte isplati.

Iskren odgovor je da na Upwork-u postoje ljudi koji zarađuju nekoliko stotina dolara mesečno i ljudi koji zarađuju više nego direktori u Srbiji. Razlika između njih nije sreća, nego nekoliko stvari koje možeš da razumeš i na koje možeš da utičeš. U ovom tekstu nećeš naći obećanja o brzom bogatstvu, nego realnu sliku: kako se formira zarada, šta smanjuje iznos koji ti ostane i kako da ga postepeno podižeš.

‍

Od čega zavisi koliko zarađuješ

Prvo i najvažnije je šta prodaješ. Neke veštine su tražene i dobro plaćene, kao što su programiranje, marketing ili specijalizovan dizajn, dok su druge, poput osnovnog unosa podataka, lake za početak, ali slabo plaćene jer ih mnogo ljudi nudi. Ista veština može da vredi vrlo različito i u zavisnosti od niše. Dizajner koji pravi „bilo kakve objave“ naplaćuje manje od dizajnera koji pravi objave isključivo za stomatološke ordinacije, jer ovaj drugi razume problem svog klijenta bolje od ostalih.

Drugo je tvoja reputacija na platformi. Ocene, utisci i Job Success Score pokazuju klijentu koliko je rizično da te angažuje. Na početku, bez ijedne ocene, tvoja cena mora da bude niža jer klijent preuzima rizik. Posle desetak uspešnih poslova taj rizik nestaje i možeš da tražiš više.

Treće je koliko sati stvarno radiš i koliko si dosledan. Freelance nema fiksnu platu, pa zarada zavisi od toga koliko projekata uzimaš i da li klijenti ostaju sa tobom duže vreme. Stalni klijenti koji ti daju posao svakog meseca su ono što pretvara freelance iz povremene zarade u ozbiljan prihod.

‍

Realna slika kroz vreme

Kod većine ljudi koje sam pratio kroz mentorstvo, zarada prolazi kroz tri faze. U prvim mesecima naplaćuješ manje nego što vrediš, jer gradiš ocene. Cilj tog perioda nije zarada, nego dokaz da umeš da isporučiš posao. Mnogi tada zarađuju tek nekoliko stotina dolara mesečno, uz učenje i pripremu ponuda.

U drugoj fazi, obično posle nekoliko meseci do godinu dana, imaš ocene, nekoliko klijenata koji se vraćaju i jasniju nišu. Tada cenu podižeš sa svakim novim projektom i zarada počinje da liči na platu, a često je i nadmaši. Treća faza dolazi kada te klijenti preporučuju, kada sam biraš poslove i kada je tvoja satnica nekoliko puta veća nego na početku.

Koliko će svaka faza trajati kod tebe, zavisi od veštine koju izabereš i od toga koliko si dosledan. Ali smer je kod onih koji ne odustanu gotovo uvek isti: nagore.

‍

Primer računice: koliko ti zaista ostane

Da bi sve bilo konkretnije, uzmimo jedan izmišljen, ali realan primer. Recimo da radiš dizajn za društvene mreže, naplaćuješ 15 dolara po satu i radiš 20 sati nedeljno, što je oko 80 sati mesečno. To je 1.200 dolara bruto mesečno.

Od toga Upwork uzima proviziju, koja je trenutno promenljiva i kreće se od 0 do 15% po ugovoru. Ako računamo oko 10%, ostaje ti oko 1.080 dolara. Zatim dolazi trošak podizanja novca i konverzije, koji zavisi od načina isplate, pa uzmi u obzir još nekoliko dolara do par procenata. Na kraju, deo novca ide na porez i doprinose u Srbiji, o čemu više pišem u tekstu Porez za frilensere u Srbiji.

Ova računica nije obećanje, nego način razmišljanja. Kada znaš koliko ti ostaje od svakog dolara, lakše odrediš cenu ispod koje ne želiš da ideš. A kada posle nekoliko meseci satnicu podigneš na 25 ili 30 dolara, uz isti broj sati, vidiš koliko brzo se slika menja.

‍

Kako da podigneš cenu bez gubljenja klijenata

Najveća greška koju početnici prave je da zauvek ostanu na početnoj ceni, jer se plaše da će izgubiti klijente. Cenu ne treba podizati preko noći, nego postepeno i uz razlog. Nove klijente uvek primaj po novoj, višoj ceni, a postojećima je podigni kada istekne dogovoreni period ili kada se posao proširi.

Pomaže i to da prestaneš da prodaješ sate i počneš da prodaješ rezultat. Klijentu je lakše da plati „paket od 12 objava za mesec dana“ nego da broji tvoje sate. Kada tvoja usluga ima jasno ime i jasan rezultat, cena prestaje da bude glavna tema razgovora.

I na kraju, ulaži u nišu. Što bolje razumeš određenu vrstu klijenata, to im više vrediš. Freelancer koji kaže „pravim dizajn za fitnes trenere i znam šta im donosi klijente“ uvek može da naplati više od nekoga ko kaže „radim dizajn“.

‍

Šta smanjuje zaradu, a o čemu se retko priča

Pored provizije i poreza, zaradu najviše „jedu“ nevidljive stvari. Vreme koje provedeš na pisanje ponuda koje ne prođu, Connects potrošeni na loše izabrane oglase i projekti u kojima pristaneš na beskonačne izmene bez dodatne naplate. Zato je dobar izbor poslova jednako važan kao i visoka satnica. Sve o tome kako da biraš oglase i pišeš ponude imaš u vodiču Upwork za početnike.

‍

Kako da dođeš do prvih ozbiljnijih zarada brže

Put od prve ocene do stabilnog prihoda može da traje godinama ili mesecima, a razlika je najčešće u tome da li znaš šta radiš pogrešno. Kroz mentorstvo ti pomažem da izabereš isplativu nišu, napraviš profil i ponude koje prolaze i postaviš cenu koja raste sa tobom. Pogledaj iskustva polaznika ili zakaži besplatan poziv, pa da zajedno vidimo gde si sada i koliko brzo možeš da napreduješ.

‍

Česta pitanja

Koliko zarađuje početnik na Upwork-u?

Prvih meseci obično skromno, od nekoliko desetina do nekoliko stotina dolara mesečno, dok gradiš ocene. Posle toga zarada raste sa cenom i brojem stalnih klijenata.

Koliko Upwork uzima od zarade?

Upwork od frilensera uzima promenljivu proviziju, trenutno od 0 do 15% po ugovoru. Tačan procenat vidiš pre nego što pošalješ ponudu.

Da li je bolje raditi po satu ili za fiksnu cenu?

Na početku je rad po satu jednostavniji, a kasnije fiksna cena za jasno definisan rezultat često donese više novca za isto vreme.

Može li se od Upwork-a živeti u Srbiji?

Može, i mnogo ljudi iz Srbije to radi. Potrebni su vreme, jasna niša i stalni klijenti, a ne sreća.